VEČITA DILEMA DIZEL ILI BENZINAC


Kupovina automobila donedavno je bila jednostavan proces u kojem su ljudi najčešće donosili odluku na temelju budžeta, fizičke privlačnosti vozila i kilometraže koju planiraju prelaziti svake godine.

Tako su oni koji prelaze manje od 15.000 kilometara godišnje odabirali benzince, a oni koji prelaze više – dizelaše. Matematika je bila jednostavna – dizelaši sličnih performansi možda su bili inicijalno nešto skuplji te ih je valjalo servisirati po nešto višoj ceni, no razliku su vratili nakon nekoliko desetaka hiljada kilometara korišćenja zahvaljujući manjoj potrošnji i jeftinijem gorivu.

Dizelaši su se takođe hvalili 20-ak posto nižom emisijom CO2 u odnosu na benzince istih voznih osobina te su mnoge zemlje aktivno podsticale njihovu kupovinu u borbi za ekologiju. Bio je dobar osećaj imati herojskog dizelaša u garaži.

Dizelaši,ispuštaju čak četiri puta više ugljen dioksida, čestica koje kod ljudi izazivaju kardiovaskularne bolesti te, prema nemačkoj agenciji za zaštitu životne sredine, svake godine odnose na hiljade ljudskih života.

Evropski gradovi krenuli su sa zabranama korišćenja dizelaša u svojim sredinama, a popularnost ovih automobila među kupcima se strmoglavila. Pre 2015. dizelaši su držali više od polovine evropskog tržišta automobila, a polovinom ove godine taj je broj pao na tek 36,5 posto.

Da stvar bude gora, u poslednje vreme dizel gorivo više nije ni jeftinije od benzinskog. Sve ovo stavlja veliki pritisak na proizvodnju novih, kao i prodaju novih i polovnih dizel automobila. Mnogi proizvođači tako odustaju od dizel motora te ne planiraju dalje investicije, a pojedini modeli, poput na primer Renault Clija, u novim generacijama dizelaše neće nuditi ni kao opciju.

Isplati li se kupovina polovnog dizelaša?

Na ovo pitanje teško je dati jednostavan odgovor koji će vrediti za sve potrošače jer zavisi o toliko mnogo varijabli.

Dizelaši još uvek troše manje goriva od benzinaca, no to gorivo je sada skuplje te bi u budućnosti moglo koštati i više.

Naime, u septembru prošle godine na snagu je stupio novi, realniji test potrošnje i emisije pogonskih jedinica – WLTP – koji je značajno podigao stope emisije CO2 postojećih vozila. Tako je na primer Opel Insignija 1.6 dizel od 136 KS, koja je po starom NEDC-u ispuštala 114 grama CO2 po kilometru, sada po WLTP-u deklarisana na 124 grama po kilometru.

Sve ove probleme za kupce delimično je anulirao pad cene polovnih dizelaša na tržištima na kojima su nepoželjni. Odluku o kupovini polovnog dizelaša, u izostanku kristalne kugle pomoću koje bismo pročitali budućnost, najpametnije je i dalje temeljiti na matematici. Dizelaši su još uvijek bolja opcija od benzinaca za prelaženje većih udaljenosti, no sada bi na njih trebali blagonaklono gledati tek oni koji prelaze više od 20.000 kilometara godišnje.

U konačni obračun treba uključiti i potencijalni rast cene dizela u odnosu na benzin te mogućnost dodatnog pada vrednosti vašeg novog polovnog vozila prilikom preprodaje.

Drugim rečima, polovni dizelaš itekako se isplati vozačima koji prelaze velike udaljenosti ili onima koji ne planiraju u kraćem roku preprodati svoje vozilo.


Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *