Sigurno ste mnogo puta do sada čuli da brzinomer vašeg automobila nikada ne pokazuje stvarnu brzinu, što i jeste tačno, ali da li ste nekada razmišljali šta to motiviše proizvođače da “lažiraju” ovaj podatak?
To je slučaj sa svim automobilima, bez obzira na marku i model. Jedina razlika može biti u dozvoljenom odstupanju od stvarnih vrednosti, zavisno od vozila. Međutim, moramo uzeti u obzir da niz spoljašnih faktora utiče na to da brzinomer pokazuje različitu brzinu od one kojom stvarno vozimo, pa ne smemo pogrešno misliti da, budući da svi automobili manje označavaju, smemo ići malo brže od ostalih.
Kako radi brzinomer?
U principu brzina predstavlja odnos pređenog puta i vremenskog intervala potrebnog da se taj put pređe. Međutim, brzinomer našeg automobila zapravo ne meri koliko brzo putujemo, već deluje merenjem rotacije točka i pogonske osovine kroz senzor (magnet) smešten u menjaču. Tada se kroz integrisanu elektroniku jednostavno primenjuje osnovna matematika da bi se procenila ova rotacija i odredila brzina kretanja.
Šta motiviše proizvođače da montiraju varljive brzinomere?
Prvi razlog, i možda najvažniji, je zato što Zakon tako kaže. Prema evropskim propisima o homologaciji turističkih vozila, brzina označena brzinomerom istog nikada ne sme biti manja od stvarne brzine i mora imati najveću dopuštenu grešku na stvarnoj brzini od 10% plus 4 km/h naviše. Na primer, pri 100 km/h, granica dopuštene greške može biti do 14 km/h. Drugim rečima, ako brzinomer očita 114 km/h, stvarna brzina će biti između 100 i 114 km/h.
Za vozila koja se prodaju u Evropskoj uniji, da bi vozilo bilo homologizovano, potrebno je poštovanje UN ECE 39. Ukratko, kaže se da stvarna brzina ne može biti manja od one koju je na donjoj granici najavio brzinomer. Takođe, u Ujedinjenom Kraljevstvu slede nešto drugačije smernice, sa 10% + 6,25 mph više od stvarne, za stvarnu brzinu od 25 do 70 mph, dok u Sjedinjenim Državama traže da komercijalna vozila nemaju većih grešaka pri stvarnim brzinama od 5 mph do 50 mph.
Bitan faktor prilikom merenja brzine su, naravno, i gume automobila. Što je njihov prečnik veći, veći je i pređeni put sa svakim zaokretom točka, i obrnuto. Ovo treba imati na umu ako se na vozilo montiraju točkovi koji odstupaju od fabrički propisanih dimenzija.
Koliko su tačna GPS merenja?
Tačnost satelitske navigacije određuje se kvalitetom satelitskog signala i na nju ne utiču gume automobila. Međutim, mnogi pregledači ne mogu da registruju promene vertikalnog smera, pa očitavanja mogu biti netačna, u zavisnosti od konfiguracije terena. Takođe, GPS merači imaju tendeciju da budu precizniji pri velikim brzinama, jer veća vremenska udaljenost smanjuje greške, pa je GPS merenje obično bliže stvarnoj brzini od brzinomera.
Na kraju, jasno je da ne možemo sa sigurnošću znati stvarnu brzinu kojom se krećemo. Zato je savet da se ne odstupa od preporuka proizvođača i uvek poštuje ograničenje brzine na putu, kako bismo zaštitili i sebe i druge.
